2009. Самостална магистарска изложба - Од електронске ка зидној слици, Дом културе Студентски град, Београд

2013. Самостална изложба - Знакови, Центар за културу Стара Пазова

​

Вести (као акција), заједно са реакцијама људи који их слушају, сада су "преведене" у симболе - знакове интерпункције. Овај "превод" их чини разумљивијим људима широм света, без обзира на језик којим говоре. Сваки Знак представља неко стање човека. Помешане емоције, импулсе, мисли, дилеме. Читав скуп речи којима је он крајња дефиниција.

​

 

​Из каталога изложбе Од електронске ка зидној слици

Ивона Рајачић Барандовски, историчар уметности

     Циклус ликовних радова започет пре неколико година, заокружен је магистарском изложбом, логичним следом формалних и тематских процеса у визуелном истраживању младе београдске уметнице Милице Вуковић. Ко познаје Миличин ликовни рад, сетиће се оних студентских самосталних и групних излагања, у којима се недвосмислено налази заметак њених масмедијских, социолошких, па и лингвистичких - језичких интересовања, наравно у домену ликовности, примарно. Од тих раних радова, где је у форми колажа, комбиноване технике, цртежа и акрилика, интерпретирала ехо рекламних и медијских порука, визуелно јасно и ликовно уобличено, асоцирајући и на уметност графита, Милица је отишла даље.
     Завршавајући специјализацију на ФПУ у Београду, на одсеку зидног сликарства, а определивши се за технику мозаика, она је своје постојеће опсервације подигла на ниво могућности ове специфичне, древне и захтевне сликарске технике.
     У току својих истраживања уметница је прешла пут од ликовне интерпретације  слике кроз визуелно-вербалне садржаје до издвајања знакова интерпункције, као самосталних ликовних организама. Они су се спонтано наметнули, како формом тако и значењем. Суштински, уметница је постигла радикалну редукцију у пластичком смислу. Милица је овој теми пришла минималистички, донекле измењеног концепта.  Од једне врсте ангажованост фокусирала се на семантичко и естетско разматрање знакова интерпункције са њиховим универзалним и јасним порукама у текстуалном контексту.
     Њене мозаичке слике су тако и обликом тј. формом прерасле у тачке, узвичнике, упитнике, зарезе, знакове навода. Ови потпуно самостални организми у ликовном, али и значењском смислу, алудирају и на геометријске аспирације уметнице у крајњем исходу. Њима претходе, као својеврсне скице, беле слике, рађене комбинованом техником.
     Тако, Тачке М. Вуковић нису једноличне црне тачке, које означавају само и једино крај реда. Миличине тачке имају у себи живо линеарно визуелно кретање или спиралу која се одмотава, захваљујући следу кретања мозаичких коцкица.
     У другим радовима тесере комбинује са различитим материјалима: жимом, жицом, елементима жичаних решетака, мрежица и других металних делова. Тачке Милице Вуковић, обећавају расплет, излаз, наставак. У другим примерима, оне алудирају на чипове, те основне јединице хардверско-софтверских технологија, којима смо данас окружени.
     Ускличник је експлицитно оштар троугао и потенциран децидно црвеним акцентима - коцкицама.
     Упитник је меких обриса и линеарних кретања, оставља дилему.
     У смеру сложенијих енигми на питања без одговора, ликовно и смислено су сложенији - Бесконачна упитаност, Бесконачно размишљање и Бесконачно упозорење, који истичу један други симбол, преузет из математике.
     Најинтригантнији су свакако Наводници, ликовно најбогатији комбинованим материјалима.
     Ликовност и визуелна игра обликом и садржајем знакова интерпункције, пре свега у техници мозаика, уз слободу аплицирања и других материјала, лепљењем, удевањем у основу са каменим коцкицама, интервенција прскањем сребрном бојом, у радовима Милице Вуковић, показале су се у пуном квалитету. Поштујући основне захтеве технике, али пратећи континуо својих интересовања у домену ликовне поетике уз неспутану слободу креативности, Милица Вуковић је успела да помири наизглед анахрону сликарску технику са једном врстом ангажованог односа уметника према окружењу.
     Сублимацијом свог личног става са симболиком и семантиком знакова интерпункције, ова млада уметница је помирила потребу савременог тренутка да уметник дела у сфери јавног, медијског, социолошког и ангажованог.